RADOSLAV DIMITRIJEVIĆ – POSLEDNJI OPANČAR U PARAĆINU

Kvadrat i po prostora, parče dobre goveđe kože i jareće za oputu, nož, šilo i loj za podmazivanje, praktično je sve što treba vremešnom Paraćincu, 84-godišnjem Radoslavu Dimitrijeviću, da od kože napravi opanak. I to ne bilo kakav, već šumadijski, sa vr’om, odnosno kljunom, bez kojeg se nijedno srpsko kolo ne može odigrati.Dok priča o ovom starom zanatu kojim se bavi tačno 70 godina, ne podiže pogled, već šije, sa mnogo ljubavi i strpljenja. Na zanat je, veli, otišao kod opančara Mike u četrnaestoj, odmah posle rata. Pre podne je radio, po podne išao u zanatsku školu. Nikad nisam imao svoju radnju, nisam ni imao potrebu. Posle Mike, godinama sam radio u opančarskoj zadruzi, a kad se ona zatvorila, zaposlio sam se u Trgovinskom preduzeću “Šumadija”. Tu sam bio magacioner do penzije, ali sam opanke uvek pravio kod kuće. I onda, i sada. U penziji sam već 23 godine, ali nit ja puštam opanke, niti oni puštaju mene. Radim od jutra do večeri, ali sad samo “dajem ruke” za obućara iz Jagodine. Obezbedi mi kožu i ostalo šta treba, ja napravim i isporučim – priča vispreni starina, koga vid zaprepašćujuće dobro služi. Iako već duboko u devetoj deceniji, radi bez naočara, u dvorišnom pomoćnom objektu-kuhinji. Leti opanke pravi u dvorištu jer voli prirodno svetlo. Zimi, cela radionica mu je na malom stočiću kraj prozora.Kad Radoslav sve pripremi, u posao se uključuju sin i snaja da bi posao išao brže jer, već godinama, cela porodica živi od opančarstva. Snaja Naučili smo da preplićemo opanak, radimo i kaiščiće okolo, završnu obradu. Sve opanke koje napravi, mi dovršimo, kako bi on mogao da napravi što više. Posla ima, mušterije nam dolaze i kod kuće. Obuli smo sva paraćinska kulturno-umetnička društva, a i mnoga druga širom Srbije – kaže snaja Dobrila. Dodaje da opanke kupuju i gastarbajteri za suvenire, pa i stranci. Paraćinski opanci nose se u Austriji, Americi, stigli su čak do Australije. U Paraćinu nema nikog ko ne zna deda Račeta opančara, a prava je sreća, naglašava ona, što njen svekar vidi odlično, bolje od sina i snaje. Nažalost, nema nikog mlađeg kome bi preneo znanje, naučio ga starom zanatu koji nestaje. A da bi se potpuno savladale sve faze izrade šumadijskog opanka, potrebna je mirna ruka, uz dobro oko i najmanje godinu dana rada. PAR DO 3.000 DINARA Kvalitetni ručno rađeni opanci, u zavisnosti od vrste kože i načina ukrašavanja, i od toga da li su sa kljunom ili bez njega, koštaju od 2.500 do 3.000 dinara, a deda Račetovi se prodaju i na vašarima. U Paraćinu skoro svako selo ima folklorno društvo, a svi su se obuli kod jedinog paraćinskog opančara. Kad mu je pre pet godina kuća bila poplavljena, neke mušterije su ga zvale i nudile pomoć.