Mon. Dec 16th, 2019

PARAĆIN ONLINE

Lokalne vesti

VAŽNOST KULTURE SEĆANJA NA PRVI SVETSKI RAT

3 min read
Za velike evropske sile, Prvi svetski rat je bio rat za podelu kolonija, za preraspodelu interesnih sfera u svetu. Za Srbe, taj rat je bio borba za elementarnu slobodu, za goli opstanak. Veliki rat je i danas jedna od onih istorijskih uspomena, koje čine temelje savremenog identiteta evropskih nacija. Srbi se ne razlikuju od ostalih naroda po tome što su sećanje na ratna junaštva i stradanja ugradili u temelje svog nacionalnog identiteta. Od britanskih do pacifičkih ostrva, i od ruskih tajgi do kanadskih prerija, nacije pamte i obeležavaju svoje pobede i svoje patnje. Još je Ernest Renan u ogledu „Šta je nacija” (1882), utvrdio da su nacije, pored ostalog, zajednice sećanja na zajednička stradanja iz prošlosti, da naciju pre svega čini odlučnost da se istraje danas i da se u budućnosti deli zajednička sudbina. Istorija i identitet Srba to, zaista, mogu da potvrde. Ubeđeni smo da sećanje na Prvi svetski rat, treba da bude zaista ugrađeno u temelje nečega što je moderni srpski nacionalni identitet. Baš onako kao što bi trebalo da tu budu Sveti Sava i Sveti Simeon, Kosovski Zavet i Knez Lazar, Karađorđeva i Miloševa revolucija, Balkanski ratovi. Tu je mesto i Prvom svetskom ratu.
Odbrana Srbije od udruženog napada Nemačke, Austrougarske i Bugarske, 1915. godine, povlačenje preko Crne Gore i Albanije, obnova na Krfu i pobeda na Solunskom frontu, sa puno prava su nazvani Golgotom i Vaskrsom. Poraz i egzodus iz 1915–1916, događaji koji se ubrajaju u najtragičnije trenutke srpske istorije, dobili su svoj naknadni, dubinski smisao pošto su u nacionalnoj tradiciji i sećanju spojeni sa potonjom obnovom i pobedom. Tu je ta priča o porazu i stradanju, o Albanskoj golgoti, ali se ona uvek vezuje za Krfski vaskrs i Solunsku pobedu. Smisao Golgote se pronalazi jedino u neminovnom vaskrsu. Istorijsko iskustvo Srba to, uostalom, potvrđuje. Na svakoj stopi srpske zemlje, život traje jedan otkucaj srca.
Srbi su, nevoljno ili voljno, odigrali jednu od ključnih uloga u istoriji Prvog svetskog rata. Jedan od događaja, koji su odlučili Prvi svetski rat, bio je srpski i francuski proboj Solunskog fronta 15. septembra 1918. Dalji brzi prodor srpskih i savezničkih trupa izbacio je iz stroja Centralnih sila prvo Bugarsku, potom Austro-Ugarsku, da bi konačno, zajedno sa nepovoljnim stanjem na Zapadnom frontu, naterao glavnokomandujuće Nemačke vojske da zatraže pregovore o primirju.
Dostignuća i atavizam predaka, ne mogu biti izgubljeni, osim ako mi danas to ne zaboravimo. Nestale su stare prisile; ne izmišljajmo nove. Sve kao da nas poziva da se prihvatimo posla, da konačno počnemo da zidamo i gradimo, kulturu sećanja na Veliki rat. Tako su se i junaci sa Solunskog fronta vratili u svoja oslobođena i spaljena sela i gradove, u svoje razorene domove, da bi, uprkos svemu, nastavili tamo gde su stali 1912. Godine. Svaka ozbiljna nacija i država ima nešto što se zove kulturni model, kulturni obrazac. Značajan deo našeg kulturnog obrasca, mora da bude kultura sećanja na Prvi svetski rat. A to sećanje čine i general Ilija Gojković, major Marko Pavlović, Julijus Minh, i ostali Paraćinci, heroji otadžbine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *