Thu. Nov 14th, 2019

PARAĆIN ONLINE

Lokalne vesti

USPOMENE IZ OKUPACIJE PARAĆINA – JOVAN SJENICKI

3 min read

Tokom ratne 1914. godine, Paraćin i njegova okolina ponovo stradaju u ratu, kao i cela Srbija. Poslednje jedinice prilikom povlačenja glavnine srpske vojske prema jugu, napustile su Paraćin 22. oktobra 1915.
Svedočenje Jovana Sjenickog (tehnolog iz Češke i vlasnik paraćinske klanice) predsednika paraćinske opštine u tim teškim, prvim danima dolaska neprijateljske vojske, važan je istorijski izvor za period okupacije našeg grada. Neposredno pred ulazak okupatorskih trupa u grad, najviđeniji Paraćinci, uključujući Kostu Hadži-Vidojkovića zamolili su Sjenickog, u ime cele varoši da prihvati mesto predsednika i zastupa interesa građana Paraćina pred okupatorskom upravom, obzirom da je poznavao jezik i mentalitet stranaca. Paraćin je tada, zajedno sa izbeglicama koje su preplavile grad, imao oko 18 hiljada stanovnika. Raspoloženje u narodu tokom povlačenja poslednjih srpskih vojnika bilo je loše, ljudi su se plašili neizvesnosti i neminovnog dolaska neprijateljskih vojnika.
O trenucima kada je poslednji vojnik, inženjerac, javio Sjenickom da neprijateljska vojska pristiže, rečima ”Eto ih”, novopostavljeni predsednik opštine u svom delu, ”Uspomene iz okupacije”, kaže:
”Koliko užasa i najcrnjih misli unesoše te dve reči u moju dušu… To se neda ni opisati ni ispričati. Taj momenat neće moći da shvate nikada oni koji izbegoše sa vojskom. Oni ga šta više ne mogu ni zamisliti ni pojmiti, pored najbolje volje. Uostalom dobra je stvar, što oni sebi nisu ni dali truda da o tome razmišljaju. Zauzeti brigom o tome kako se ko od nas vladao za vreme okupacije, neki od njih su se bez ikakvih prava pojavili kao naše sudije u toj stvari, još malo pa je izgledalo da smo mi svojevoljno i namerno otišli u okupaciju, a ne da su nas oni ostavili, jer ne bi se tek moglo ni zamisliti da će celokupno stanovništvo jedne zemlje izbeći…”
Danas, u našem gradu, malo se znao o ovom velikom čoveku, koji je svojom nesebičnom žrtvom zadužio kako savremenike, tako i buduće generacije Paraćina. Sjenicki je prihvatio da svojim životom i bezbednošću svoje porodice garantuje da niko od civila neće napadati nemačke vojnike, sakrivati oružje i zalihe hrane. Njegova kuća i porodica su više puta bili meta brutalnih inspekcija nemačkih okupacionih vlasti. Kako su Nemci rekvirirali sve potrepštine koje je njihova vojska potraživala, Sjenicki je uspeo da spreči dodatnu prisilnu rekviziciju, i borio se protiv ulaska nemačkih vojnika u kuće ljudi, ubedivši ih da sve što budu tražili mogu da dobiju preko opštinske uprave. Sprečio je okupatore da skinu zvona sa paraćinske crkve, a sa obzirom da su Nemci, strahujući da bi se muško stanovništvo grada moglo ohrabriti na ustanak, u više navrata razmatrali opciju masovnog interniranja stanovništva, do toga, na sreću i zbog intervencije Sjenickog ipak nije došlo.
Uoči dolaska bugarskih okupacionih snaga u Paraćin, veliki broj učitelja i sveštenika (koje je bugarska vlast sisitematski progonila) iz grada i okoline uspeo je na vreme da se skloni preko Morave, u čemu je uloga Sjenickog bila od presudne važnosti, na teritoriju pod kontrolom Austrijanaca. Sjenicki navodi da su nemački oficiri u Paraćinu, potpukovnik fon Geršen i njegovi ljudi, izražavali otvoreni animozitet prema Bugarima. Stoji i tvrdnja da je nemački oficir, pomenuti fon Geršen, zabranio Bugarima da prelaze reku Crnicu, dakle na strani na kojoj je bila nemačka komanda i opštinska sudnica. ”Tek kad Bugari preuzeše vlast u Paraćinu, videsmo kako nam je dobro bilo pod Nemcima”, navodi Sjenicki. Dobivši pouzdanu informaciju od Nemaca da mu Bugari spremaju likvidaciju, on se na proleće 1916. sklonio u Beograd.
Jovan Sjenicki, iako stranac i došljak, bio je čovek kome su se Paraćinci okrenuli u vremenu najvećih iskušenja, i on je svojom požrtvovanom borbom i zalaganjem za svakog čoveka u gradu, zaslužio da ga pamtimo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *