Dečakov otac je pre nekoliko meseci poginuo, a majka ga je napustila još dok je bio beba

CENTAR za socijalni rad u Paraćinu okončao je proceduru i dodelio starateljstvo nad maloletnim Mirkom Ilićem (7) iz sela Raševica, tako da je dugo očekivani “papir” pre nekoliko dana došao u ruke njegovog dede Mijomira. Vitalni šezdesetogodišnjak, sa svojom suprugom i majkom, o unuku brine otkad mu je, igrom sudbine, otac poginuo u saobraćajnom udesu u novembru prošle godine. Iako Mirko ima majku, ona ga je napustila još dok je bio beba, a kako saznajemo u Centru za socijalni rad, izjasnila se da nema ni uslova, ni volje, da zbrine svog sina. Tako je deda svom unuku postao i otac i majka. Mijomir je već predao “papire” da dečak ostvari očevu penziju, a nakon dobijanja zvaničnog starateljstva ima još dosta toga što treba da uradi. U međuvremenu, izuzetno teški uslovi u kojoj ova porodica živi malo su se popravili. Posle više od godinu dana mraka, u kući kojoj je struja bila isključena zbog velikog duga – ponovo je zasvetlela sijalica.Prvi put, posle mnogo vremena, Mirko je Novu godinu dočekao sa okićenom jelkom i dovoljno garderobe i hrane, a u februaru je, zahvaljujući donaciji Fondacije “28. jun” najzad dobio sopstveni krevet. U dnevnoj sobi do prošlog meseca su bila dva prastara kauča. Na jednom je spavao Mirko sa prababom Živanom, a na drugom deda sa baba Mirom. Sada spava u sopstvenom krevetu.

Opremićemo i drugu sobu, ali još neću da je diram, dok sinu ne dam pola godine, 25. maja. Onda ćemo i tu sobu da sredimo, a treba i kupatilo – skromno, o bliskim planovima, priča dečakov deda.

Jedini mu je cilj, kaže, da unuk bude zadovoljan, da ga izvede na pravi put i da dočeka da odraste. Ipak, naglašava, ogorčen je što je već više meseci prošlo od udesa u kom je Mirkov otac Nikola poginuo, vozeći motor, a nema naznaka da će da počne suđenje vozaču automobila koji ga je udario.

A mali Mirko još sanja svoju sobu. Voli školu, naročito matematiku i svoje drugove. Primetili smo – voli i da se lepo obuče. Zato se i presvukao pre nego što je pristao da se fotografiše.

JOŠ KUĆA DA SE SREDI

MIRKO sad ima osnovne stvari, ali kuća u kojoj živi daleko je od uslova normalnog stanovanja. Neomalterisani zidovi, loša stolarija, betonski podovi i kupatilo koje nije u funkciji, još uvek su stvarnost ovog prerano sazrelog dečaka koji je tek pošao u školu. Proleće je, pa Mijomir i dečakova baba imaju mnogo posla. Što na svojoj njivi i u vinogradu, što u tuđim, jer oboje nadniče kako bi zaradili dodatni dinar. A svi zajedno sanjaju pristojniji životni prostor.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here