Brat i sestra Đorđe (16) I Aleksandra Marković (15) iz Čepura kod Paraćina imaju samo jednu želju. Brinu o nepokretnom ocu i žive od 20.000 dinara

IAKO ima samo 16 godina, Đorđe Marković iz Čepura kod Paraćina silom prilika postao je glava tročlane porodice. Sa svojom, godinu dana mlađom, sestrom Aleksandrom brine o domaćinstvu, imanju i ocu Aleksandru (60), koji je, posle šloga, nepokretan već tri godine. Njegova majka Željka preminula je pre godinu dana posle srčanog udara.

Iako se na njihova nejaka pleća navalilo mnogo briga, ova vredna deca nijednog trenutka se nisu požalila da im je nešto teško. Stižu da završe sve poslove oko kuće i da idu u školu. Jedino im je, vele, potreban traktor kako bi mogli sami da obrađuju imanje, jer sada moraju da plaćaju oranje, tanjiranje… Pošto to ne mogu od 20.000 dinara, koliko mesečno dobijaju na ime očeve invalidske penzije i naknade za tuđu negu, što im jedva stiže za lekove i račune za struju, Đorđe nadniči po selu.

– Mi smo još deca i malo nam je teže, jer nismo navikli da radimo sve što sada moramo. Ustajem u šest sati, nahranim stoku, počistim štalu, cepam drva i založim šporet kod oca, onda ga presvučem sa sestrom, pa odem u školu. Kupio sam motornu testeru i trimer da bih, kad god me neko pozove, mogao da sečem i cepam drva ili da kosim travu, da bih zaradio koji dinar – kaže Đorđe.

Njegova sestra Aleksandra sprema hranu, čisti i sređuje kuću, hrani stoku ako Đorđe ne stigne, pomaže mu na njivi i da okupa i presvuče oca, jer ne mogu da plaćaju nekoga da to radi.

ZLATNA DECA

– Imam zlatnu decu. Da nije njih, mene odavno ne bi bilo. Mnogo mi je teško što u ovim godinama moraju toliko da rade – zaustio je Aleksandar i počeo da jeca. – Nekada ne mogu da pričam, jer me izda jezik, ali oni u svakom trenutku znaju šta mi treba, ništa ne moram da im govorim.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here