od vrga mašta pravi svašta

MALO je ljudi koji znaju šta je vrg, posebno mlađi, a ako kažete da su se iz vrga nekad pili voda i mleko gledaće vas sa čuđenjem. Tradicija, međutim još nije ugašena na izvorima iznad Gornje Mutnice, u planini, gde kraj svakog vrela stoji vrg umesto flaše i čaše.

Uz vrgove je odrastao, kod babe i dede, Ivan Šutić. Iako već decenijama sa porodicom živi u Paraćinu, pravljenje prelepih upotrebnih predmeta njegova je pasija. I to upravo od vrgova – kod nas nepravedno zapostavljene biljke puzavice.

– Uzmem vrg, koji je prethodno dobro osušen i pripremljen, i pustim mašti na volju. Ponekad danima razmišljam što bi od konkretnog vrga moglo najbolje ispasti, a nekad ideju odmah dobijem. Kućne činije svake vrste su mi pasija, pa njih najviše pravim, ali i svećnjake, lampe, različite posudice za so i začine, kutije za nakit – kaže Ivan.

Kad je, kaže, kao dete išao po drva u planinu, nailazio je kraj izvorišta na vrgove i prirasli su mu za srce.

– Sada ih sadim u sopstvenom dvorištu, uz neko stablo, jer to je tikva puzavica čiji oblik zavisi od mesta gde raste. Ako visi, plod je izdužen, a ako raste po zemlji, dobija neverovatne oblike pogodne da se od njih pravi svašta za dekorisanje enterijera – priča Ivan.

Iako se vrg sadi kad i ostale tikve, u aprilu, bere se kasnije, sa prvim mrazom. Potom sazreva i suši se na suvom i promajnom mestu sve dok plod ne uhvati posebna vrsta plesni. Kad se vrg protrese i u njemu “zazveči seme”, spreman je za osnovnu obradu.

Ivanov glavni alat je električna mini brusilica, a posle posao nastavlja ručno, uz pomoć dece koja se rado priključuju njegovom hobiju. Ovaj “posao” ga opušta ali, kako kaže, nešto je teže kada pravi lampu kroz koju treba provući žice, to je najpipkavije. Ipak, odlično se snalazi jer je po struci električar. Inače, lampe najviše i privlače pažnju u kući, kao i zidni svećnjaci. Svaki napravljen predmet je lep poklon, jer je svaki unikat.

Čak i kad bi hteo da napravi dva ista predmeta, ne može, jer ne postoje dva ista vrga. A Šutić objašnjava da u pravljenju različitih predmeta neguje etno-stil. To znači da je sve u duhu tradicije i od prirodnih materijala. Ostaje i tekstura vrga jer ništa ne boji, samo premaže lakom.

LULA ŠERLOKA HOLMSA

VRG je jedna od prvih gajenih biljaka na svetu i to ne toliko zbog ishrane koliko zbog praktične upotrebe. Potiče iz Azije odnosno Afrike i jedina je vrsta tikve koja se gajila u Evropi pre otkrića Amerike. Od davnina, od vrgova se prave šolje i posude, otuda i naziv sudovnjača. U tim sudovima, kažu, voda ostaje dugo sveža, a trajnost kiselog mleka se produžava. Od osušene kore ove biljke u nekom delovima sveta prave se muzički instrumenti, a neplivači se uče da plivaju pomoću plovka od vrga. Čuvena lula Šerloka Holmsa, u serijama, takođe je napravljena od ove drevne biljke, a upravo tu ideju, kao strasni pušač – planira da realizuje i Šutić.

GASTRONOMIJA

IAKO se u Srbiji vrg skoro uopšte ne jede, mladi plodovi ove tikve su izuzetno cenjeni u svetu. Vrhunski kuvari vrg koriste dok je kora svetlozelena i glatka, a “meso” belo, ističe ovaj veliki poštovalac tikve sudovnjače. Dodaje da je u svakodnevnoj upotrebi vrg najviše u južnokineskoj kuhinji, a mnogi tvrde da ubrzava metabolizam.

 

Izvor: novosti.rs

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here