“Nit pravde prekinut je. Zacarila obest i sila. Veliki tlače male i u svojoj osionosti ne poznaju Boga; nemaju dušu. Krvožedni Hitler hita da nijedna njiva na ovozemaljskoj kugli ne ostane nezasejana jadom i čemerom. Ni naša napaćema Otadžbina nije pošteđena. Pružamo ti svoju poštenu ruku ali ti hoćeš i srce. U želji da osvajaš i tlačiš ti nam gaziš ono što nam je kroz sva robovanja i kroz vekove bilo najsvetije-gaziš nam slobodu i čast, gaziš nam ponos. Tebi, Hitlere, Kainov sine, mi deca velikih otaca i dedova uzvikujemo: Dosta! Ne slušaš li, naići ćeš na bodre mišice naše. Prolićemo ti krv i nogom ti, aždajo, stati na vrat da se ne digneš. Upamti da nas je možda Gospod Bog odredio da kod nas dobiješ odmazdu za sva nedela. Upamti.”

Ovo su reči Svetolika M. Dragačevca, penzionisanog sreskog načelnika, upućene Adolfu Hitleru 25. marta 1941. godine posle potpisavanja Trojnog pakta od strane vlade Cvetković-Maček a uz pristanak namesnika kneza Pavla i Krunskog saveta. Trojni pakt nije imao podršku u Jugoslaviji, naročito u Srbiji i njegovo potpisivanje je vrlo brzo dovelo do demonstracija 27. marta i puča koji su sproveli delovi vojske potpomognuti britanskom tajnom službom SOE – Uprava za specijalne operacije. Puč je podržan i od strane Moskve, tako da su se u njega aktivno uključili i komunisti iz KPJ. Puč je uspeo, namesništvo je zbačeno i obrazovana je nova Vlada pod generalom Simovićem. Hitler je odlučio da kazni prevrtljivog neutralca, Jugoslaviju i potpisao je Direktivu 25, napad na Jugoslaviju. Jugoslavija je napadnuta 6. aprila 1941. godine varvarskim bombardovanjem Beograda. Paraćin pada u ruke nacista tri dana kasnije, 9. aprila 1941. godine. Ulaskom Nemaca u Paraćin, sudbina Svetolika, osvedočenog patriote, je zapečaćena. Njega je potkazao folksdojčer, tj lice nemačkog porekla, Jozef Paulus, sitni privrednik koji je držao tkačku radionicu. Za ovu “uslugu” Paulus je nagrađen mestomgradonačelnika Paraćina. Ovakvim nagrađivanjem su se strani okupatori često služili da nagrade svoje verne poslušnike. Svetolik je uhapšen pa potom poslat, prvo u Grac, u Austriji a potom u zloglasni logor Mathauzen, koji se takođe nalazio na teritorije Austrije, gde je i umro 9. jula 1942. godine od zapaljenja trbušne maramice. Svetolik Dragačevac je ubijen, jer u nacističkim logorima se nije umiralo prirodnom smrću. Za njegovu smrt u logoru je bio odgovoran major SS  Hans Helm, šef Gestapoa u Beogradu. Po anegdoti koja kruži gradom, Svetolik je slanje pisma i telegrama, koje poštanski službenik nije hteo isprva da pošalje ali je posle ubeđivanja pristao, proslavio uz muziku i rečenicu “Hitler je obrao bostan”. Simptomatično je da se kod nas Srba i Paraćinaca, većina stvari dogovara i slavi u kafani uz muziku i društvo. Taj modus operandi očigledno traje od kad je sveta i veka. Svetolik M. Dragačevac, iako poreklom nije bio iz Paraćina ( Požarevac p.a.), imao je sve naše karakteristike i navike.

Zaboravljeni heroj kome se grad odužio jednom malom uličicom blizu SFS kod Samačke zgrade. Svetolik je živeo i umro u skladu sa svojim imenom, svetlog i ponosnog lica. SLAVA MU!

1 KOMENTAR

  1. Нема више боемскох кафана у Параћину , па ни славних боема , од којих је један и Светолик Дргачевац , а на месту где је он живео једна је од 3000 напуштених куће у граду …

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here